Dopisivanje sa životom

 ŠALJE  : 

 PRIMA : Život

Idem  laganim korakom, sve je oko mene novo, imam pravo da pogresim jer ne žurim , ne plašim se. Čak i ako pogrešim svi mi kažu još si mlad, naučićes. 

ŠALJE  : Život

PRIMA : 

Vreme je relativno , shvati da ga nemaš puno . Ako se trudiš da ga iskoristiš , shvatićes koliko malo vremena imaš. Požuri ! Uskoro će sve postati staro , menjaj sredine, stvoren si da se krećeš . Svedi greške na minimum , skoncentriši se da učiš brzo , a ne na to da možeš da pogrešiš . Ali se i opusti . uživaj . 

ŠALJE  : 

PRIMA : Život

Ma uživam dok sam mlad , a i rekao si da uživam. Opuštam se , hoću nešto novo ali već je staro sigurno . Ne želim iz zone sigurnosti . Grešim , ali greše i ostali . Učim ali ne mogu baš na sve da skoncentršem. 

 ŠALJE  : Život

 PRIMA : 

Da bi sve postigao , moraš da odrediš prioritete. Moraš da znaš sta hoćes od mene , da bi ti na vreme stvorio uslove za to , nisi jedini .  Ne prati masu  , biraj svoj put . Vreme teče!

ŠALJE  : 

PRIMA : Život

Hvata me nervoza , idem malo brže . Ali ne znam gde . Biće gore ako izadjem iz zone sigurnosti . Grešim dosta, kasnim za vremenom . Svi se kaju , a  i ja. Ne mogu da ih krivim , pošao sam za njima svojom odlukom . Gubim motive za sve , sve je isto oko mene. Svi osuđuju moje greške .

 ŠALJE  : Život

 PRIMA : 

Rekao sam ti da vreme leti , verovao si da imaš puno vremena , vidiš i sam sad da nemaš. Ti si birao svoj put . Nisi se kretao , a stvoren si da se krećeš . Gledaš ostale a ne radiš na sebi . Šta radiš sad ?

ŠALJE  : 

PRIMA : Život

Trčim , jurim vreme i svoje greške. Sve je oko mene staro , nemam motivaciju više. Više nisam mlad, a osuđuju se moje greske. Ne znam odakle da krenem , niko nije uz mene. Svi su otišli i napustili me . A trudio sam se . Ne znam više šta da radim , šta sam ostvario iza sebe. Kaži mi ! Gde sam pogrešio???

ŠALJE  : Život

 PRIMA : 

...

Postavite sebi pravo pitanje !

,,Bog je poput stolara koji tačno zna koliko njegovo delo može da izrži tereta , baš iz raloga jer ga je on sam napravio ,,. ,, Zna jer ga je bas odredio za taj teret , ali mora i da ga testira,, . ,,On uzima u obzir da bi trebalo da taj teret može savladati , ali sve zavisi od njegovog dela,, - glasile su reči mog profesora Veronauke. Bio je to mlad ,ali vrlo inteligentan čovek ,dobre i tople energije. Njegovi časovi su jedini časovi u mom životu gde sam se osećao tako smireno , spokojno i toplo . Gotovo isto kao kada posetite crkvu . Imao je vrlo originalan pristup prema nama , a na kraju svakog časa uvek je pitao : Ima li neko da mu nešto nije jasno ,bilo to gradivo ili ne ? 

I nikad , baš nikad nije preskakao to pitanje , na kraju svakog časa. Kao da nas je mamio da se mi sami zapitamo da li bi trebalo da imamo pitanje. I uspelo mu je . Jedno veče sam sačinio spisak pitanja za sledeći čas , i dok sam ih smišljao ona su sama dolazila ,sve više i više njih . Ni dan danas nemam odgovor na sva . 

,,Saznanje počinje pitanjem ,, - prvi čas hemije profesor ovo piše na tabli , i traži od nas da upišemo na prvoj stranici sveske, baš svi . To je bio čovek koji je glasio ,onako među učenicima , za budalom.

Ali tanka je linija izmedju ludog i genija . Pamtim njegove 4 priče. Na temeljima tih priča leže sva moja razmišljanja, stečena inteligencija i veliki broj lekcija života. Umeo je da ih ispriča na takav način da ako samo slušaš , zvučaće kao besmislena priča. Ako se zagledaš u poentu , imaćeš najvrednija saznanja. Možda i najveća genijalnost leži u tome da je po tvom pitanju znao tačno koliko si učio . Težina tvog pitanja jednaka je težini uloženog truda na nešto naučiš. Bio je to najoriginalniji prenos životnih lekcija. 

,,Nemojte da se stidite da pitate , ako pitate  možda ispadnete budala jednom , ako ne pitate ostajete budala čitav život ,, -  reči razredne moje srednje škole , zena koja je uradila za nas učenike više nego bilo ko . Vaspitala nas , podučavala nas životu , delila savete , i njoj dugujemo 90% zavrvšenih studija . Okvire iz kojih je ona izlazila mogu biti nedostižna tačka mnogim razrednim starešinama , majkama i starateljima. 

Samo neki od genijalnih ljudi koje sam imao prilike da sretenem , a ono što ih povezuje, osim škole , je to da najveća dostignuća dolaze pitanjem . Da se sve vrti oko pitanja i naše sposobnosti da postavimo sebi pravo . 

Postavite sebi pravo pitanje !

Sreća dolazi sama ???... Ili je mi prizivamo ?

 Sreća dolazi u mnogim oblicima , voli harmoniju ,i nekako ujednačuje ravnotežu dobrih i loših stvari u životu . Rekao bih da se ponaša  kao kontrateg lošim događajima koji uporno na vagi zla vole da se gomilaju .  Sreća ima mnogo definicija , ali koliko god da ujednačuje ravnotežu dobra i zla , ona ne dolazi svima u jednakoj meri . 

Sreća dolazi sama??? Iskreno teško pitanje , a odgovori su svima tačni . Siguran sam da naš odgovor zavisi od ličnog iskustva . Neko nema sreće ,skoro nikada . U polju detelina sa četri lista , ubrao bi onu sa tri . Nekome sreća dolazi stalno , i ume da poboljša kvalitet života. Verujem i da u velikom broju slučaja treba znati videti sreću , jer ona ima mnogo oblika .
Mnogi bi rekli da ona dolazi sama, prosto je - ili  imaš ili nemaš. Teško da bi se složio sa time, više smatram da naše odluke i naša moralna načela diktiraju meru sreće. Ako mi pametno odlučujemo , držimo se nekih pristojnih moralnih normi , verujem da samim tim bolje živimo i srećniji smo . A naš doživljaj unutrašnje sreće vidimo kao niz dobrih događaja koje zovemo-sreća.  Negde sam pročitao ,,Ne postoji stvarnost , postoji samo percepcija ,, .Kako gledamo svet , tako ga i vidimo , glasio bi neki slobodni prevod . Sigurno je da od ugla gledanja zavisi kvalitet zivota . To je jasno.
Ali i pored toga , nekada se desi (govorim o onoj grupi ljudi koji imaju sreće u zivotu ) da nas sreća ozbiljno izvuče iz teških situacija . I to u različitim merama. Da lupimo odgovor na testu i da ga pogodimo . Da iz nepoznatog razloga rešimo da vozimo  sporednom ulicom i na izlazu vidimo da se desio sudar u onoj kojom inače idemo. Ili u najvećoj meri da sekunda odluči da li ćemo preživeti ili ne .
Ume da deluje i u smeru prijatnih iznenadjenja, Sretnemo dragu osobu , upoznamo nekog na žurci na koju nismo hteli da idemo ...I mnogih drugih . Svako je doživeo neku meru , i neki oblik sreće ali da li ona dolazi sama?
     . . .
Ili je mi prizivamo?Odluka da danas nekome oprostimo nešto , možda se vraća kao bumerang za odredjeno vreme i pogodi nas u odredjeno mesto . Beše sreća ima mnogo oblika? Pa zašto ne bi mogla da menja iste. Da se odluka da oprostimo nekom nešto  vrati nama kao recimo - odluka da idemo sporednom ulicom dok se u onoj kojom inače vozimo  desi sudar.
Da rešimo da beskućniku kupimo hranu , vrati nama kao upadanje na budzet fakulteta ,jer je neko rešio da odustane i upiše drugi smer .  Teško je saznati odgovor .
Ili smo možda svi povezani na razne načine i drugačijim vezama . I tako stvaramo i širimo sreću jedni drugima. Ako bi sreća bila čovek , znala bi to da ceni . Da onima koji zaslužuju pruži duplo , a onimo koji ne , oduzme isto. Tačno je - smatram da se sreća  itekako zaslužuje.Našim ponašanjem , odlukama i razmišljanjem . I to se vrati na najoriganalnije načine.

Sreća dolazi sama ? Ili je mi prizivamo ? A možda i oba , možda sreća dolazi sama  ,pa ako znamo da je prepoznamo , cenimo i zaslužimo ona nastavi da dolazi kod nas . Ti ljudi tada poput magneta privlače sreću koja se uvek pojavi u različitim oblicima i u različitoj meri.
A ako ne vidimo ni najmanju sreću , žalimo se kako je nemamo , i drugi ispaštaju zbog toga onda sreća se ne oseća da je taj neko vidi samim tim je ne ceni i smatra da je taj neko  ne zaslužuje. Što je zapravo tačno da je ne zaslužuje zar ne ?
Otuda bi mogla da dodje ta razlika u meri , da neki ljudi je imaju mnogo  , a neki nemaju uopšte . Da neko ume da prepozna svaki njen oblik , a neko nijedan njen oblik . U tom slučaju bi ona zavisila od nas , a ne mi od nje. Pa bi komplikovano pitanje postalo jednostavan odgovor.

Da li sreća dolazi sama ili je mi prizivamo ???

I

Granice su samo u nama

,,Samo je nebo granica,, - mnogi su čuli , malo njih je shvatilo, retko ko razumeo. Vrlo je tanka linija između ,,shvatio sam,, i ,,razumeo sam,,. Ja to vidim ovako . Ako vam neko kaže, primera radi -Pao sam test (ispit, pismeni ...).Shvatiti nekog znači da ti uzimaš u obzir da je on ucio određeno gradivo, to nije bilo dovoljno i on je pao taj test. Razumeti nekog znači da si ti na svojoj koži osetio kako je učiti baš to gradivo . Koliko je to teško učiti i na svojoj koži osetio kako je pasti taj test . Koliko te to razočara , i možda emotivno umori. Vrlo slični pojmovi ali suštinski razliciti , i jedina bitna razlika je po meni - emotivna uključenost .Podrška osobi koja je u mom primeru ,pala test. 

Da se vratimo sad na prvu recenicu. Samo je nebo granica . Razumeti ovu izreku je daleko teže nego shvatiti istu. A uslov je , pomeriti svoje granice , jer samo tako možes videti da su granice isključivo samo u nama .  Ako pogledam sebe pre godinu dana , i sebe sada , jasno vidim velike promene .Veliki broj pomerenih granica na svakom polju svog zivota. CIlj nije da pricam o sebi , cilj je da pokažem da svako može da napreduje baš onoliko koliko želi . Ta visina uspeha je zapravo naša granica , koja je imaginarna. Mi smo je zamislili i odredili , a to znači da mi možemo i da je pomeramo . 

Primera radi , rešili smo da trčimo 10 km . To je naša imaginarna granica.

 Nesvesno mi smo već tu napravili kardinalni grešku . Sebe smo ograničili na 10 km ,i siguran sam da ćemo recimo na 8 km da se umorimo . Možda i da stanemo ,Možda i da se nekako motivišemo da istrcimo 10 km.Najgore od svega bićemo srećni zbog toga. Sad ću postaviti pitanje. Šta ako naše telo može da istrči 15 km isti taj dan ? A mi smo odredili 10 km i time sebe ograničili. Kada bi samo trčali , bez zamišljene granice , istrčali bi sigurno mnogo više.  U to sam se uverio milion puta. Uvk sam trčao mnogo duže (2 ili 3 km duže) kada sam se skoncentrisao na moje telo , na disanje i imao pored sebe druga sa kojim se uzajamno motivišem. Ključna stvar je razmišljanje ,jer ono stvara i otvara granice naših mogućnosti . Ovaj primer je mali , u pitanju je vežbanje. Zamislite  taj sistem razmišljanja na nekom velikom polju , nekom sanu , nekoj velikoj želji . Tu bi se granica pomerala ,a sa svakim pomeranjem bi samopouzdanje raslo sve više. Rezultati bi se nizali ,a granice pomerale. Mogućnosti su velike i bezgranične , ako mi tako rešimo . 

Sad izjava - Samo je nebo granica  , ima veći ukus razumevanja nego shvatanja zar ne ? A ja želim da ovaj tekst razumete , a ne da ga shvatite. Svaka želja  ima pravo na zivot . Ako se potrudimo da razumemo druge ljude, tuđe zelje , drugacija razmišljanja onda mi sebi otvaramo granice .  Najvažnije od svega , ne ograničavamo  sebe . 

Možda trenutno uslovi nisu idealni , ne može da se napreduje odmah . Možda su ispred vas sad zaista neprelazne granice na koju nemate nadmoć, Možda je potrebno dosta rada, ali sve to je lepota razumevanja života i njegovih lekcija. Sve životne kočnice uvek su brojne , ali one prave granice,one istinske granice su uvek  samo u nama . 

Šta je ljubav?

Šta je ljubav? 

Za mene, ljubav je kao voda. Svima je potrebna za život, i svi je tražimo. Ona stalno kruži ,svuda je oko nas ,ali najviše nam prija kada smo žedni. Nema boju, nema ukus, nema miris , ali je baš zato jedinstvena. I bez nje ne bi bilo života. Ima je u vise agregatnih stanja. 

Zavisi od uslova koje joj čovek pruži. Ako si previse hladan onda ona postaje tvrda kao led ,nepravilna i oštrih ivica. Lako se posečeš i lako te zamrzne. Zato u tom obliku ne želis da je osetiš.

Tačno je da smo svi nekad zamrzli ljubav,  ali smo je i ugrejali bas zato je ljubav dobra. Lako menja oblik.

Ako smo preterano topli, previse je grejemo, idemo u krajnost . Onda ljubav poput vode postaje previše laka, pa ispari. Ode u visine , u oblake , pa se odjednom samo sruči,poput kiše. Ali kad jednom ode treba čekati čitav proces da opet ljubav dođe. Tako da je i taj oblik loš , ali i dalje je dobro što ljubav lako menja agregatno stanje.

I na kraju , ako nisi previse hladan, a ni previse topao, kada nadjes svoju ravnotezu, onda ljubavi daješ idealne uslove. 

Ona postaje tako pitka,  prija ti, utoli ti zeđ. U tom stanju ima je dosta i možeš sa njom raditi šta god poželiš. Mozes joj dodaš arome i dobice i boju i miris i ukus. Ali neće menjati agregatno stanje.

Ljubav je kao voda,a setimo se da čoveka 70% čini voda. Ona je neohodna za život. To je ljubav ako mene pitate.

Ako želite da čitate više o ljubavi posetite Classic and Romantic

,,Ego ,,

Ogledalce reci mi ko je najlepsi ,mozda napravis od mene narcisa ,ajde ! zagolicaj moj ego ,ajde !

Dozvoli mi da osetim kako je to ,da osetim to zadovoljstvo ,da me niko ne moze izvuce odatle .ajde!

Uradicu sve da te podrzim u tome,bicu maksimalno tvrdoglav ,osecam se dobro tako zatvoren .ajde!

Sve je oko mene lepo ,sve je oko mene super svaki put kad  naredim ,kazi mi ajde,ko je najbolji ! ajde !

Ogledalce ? Sta si to uradilo sa mojim razmisljanjem ? Ovom neiskrenom transformacijom ,ovo nije ono sto sam hteo ?Ajde kazi mi !

Ova sigurnost je samo bila iluzija,ne zelim vise taj osecaj ! Niko ne prica o promeni ,o meni !ajde kazi mi !

Uradicu sve da se oporavim ,da bude kao pre,da nadoknadim sve propusteno !Da se napokon izvucem ! Hocu !

Sve je oko mene lepo ,sve je oko mene super ,pre nego sto moj ego kaze .Ne zelim vise da gledam u tebe ! Ne ! 

Ova ,po meni , izvanredna pricica o tome kako ego moze da transformise licnost potice zapravo iz pesme . Ovo je pesma ,i moj malo slobodniji prevod ,onako kako ja dozivljavam pesmu . Francuska pesma koju mi je preporucio drug odatle ,i ja sam odusevljen njome. 

Fascinantno mi je kako je tekst inteligentan i pominje u prvom delu pesme ,osobe koje hoce da budu iznad svega ,da podrzavaju svoj ego koji je po njima iznad svega, Pa i njih samih . Nista ne moze da ubije talenat kao ego !

U drugom delu pesme je situacija da osoba pocinje da shvata gresku ,u realnosti je to retko hahah kada vidi da ego ,stvara iluziju ,stvara kao sto se u originalnoj pesmi kaze ,,mehur,, zatvoreno stanje ,najbolje je tako ,a zapravo zeli da ga ljudi vide i cene ,jer je kao ,,svoj ,,

U trecem delu zeli da se izvuce iz svega ,da bude kao pre,jer vidi da zivot moze imati stabilnost i bez ega ,velikog ega, 

U svemu tome mene fascinira da on kroz sve tri faze,svojom voljom i radi lose i radi dobre stvari , Po meni volja je jedina iznad svega ,to je moc ,To je pouka koju zelim da prosledim ,covek moze sve,ako to zeli . Ogledalce ne upravlja njime,ono je samo tu ,materijlno,nije magija,on u glavi stvara magiju . To ajde je po meni -rec volje ,zelje. 

Razmislite o ovome ,pouka je jaka,a ima jos poruka koje su skrivene . Otkrijte ih ,volja je snaga i moc !

,,Ritam proslosti ,,

Kazu da lepo pisem,uvek sam pisao lepe sastave,ali nikad nisam imao slobodnu temu. Kao recimo sad.Toliko slobodnu da cak niko ne mora da procita,niti da shvati,niti da razume,jer je ni ja ne razumem, pisem jer mislim da bi trebalo.I savetujem da ne cita,nece biti srecan,kao sto ja nisam jer prica nije cela.Kakav je zivot takav je i sastav.
Samo necu da pisem ni uvod ,ni razradu ,ni zakljucak,hocu da bude originalno kao sto je zivot originalan,a on ti nikad ne ostavlja razmak pre uvoda,niti naglasava kad ce biti zakljucak,a ni razrada nema povezanu pricu,on cak ne stavi znak pitanja da bi ti znao da je to pitanje,nego te tera da sam provalis. Haotican zivot neka bude i haotican sastav ,zasto da ne. 
Posebno je zanimljiv govor jednog uspesnog coveka,koji je rekao da tacke u zivotu mozemo samo spajati unazad,ne unapred,i slazem se maksimalno.Tek kada nesto prodje onda vidimo zasto je to dobro,i bas zato ne mozemo znati sta ce se desiti. Da smo mi krojaci nase sudbine,sasili bismo sebi dzemper,a zivot bi ti dao leto,vrelo leto tako da taj tvoj dzemper ne bi ti ne trebao.
I onda koja je poenta,mozda bi trebalo samo uzivati u procesu,jer na kraju zakljucak cemo znati kada se zakljucak desi i necemo dobiti nagovestaj za to.Kao sto sad onaj koji cita ne zna o cemu cu da pisem,niti da li sam normalan,a posebno ne da li ce nakon tri recenice biti kraj ili trideset tri. 
Kao sto je ovaj tekst do sada ispisam tako je meni bila servirana jedna prica,koju je zivot vrlo verovatno sa osmehom na licu pisao na stranici moje knjige, hahaha jer koliko sam ja upoznat sa desavanjima,i sablonima zivota ,dosta toga se ponavlja,sve se u istoriji ponavlja,voda kruzi ,zemlja kruzi ,sunce kruzi,i mi sami kruzimo,samo neko kruzi oko sebe,neko oko drugog. I jedina sila koja coveka moze da natera da kruzi jako dugo zove se ...
Tu je zivot meni stavio tri tacke,bezobrazno a? I ja to mislim.Mada sad svi verovatno znaju odgovor,rekao sam da neko kruzi oko sebe,neko oko drugog. 
Prica je pocela sa ,,Cao ,, a ja se nadam da se nece zavrsiti tako,Jer izmedju tog cao i danasnjeg dana desilo mi se nesto najlepse i najgore ,i najbolje i najteze u zivotu izmesano sa jos 1000 stvari .Na kraju ,da budem precizniji u poslednjih par nedelja,citava ta mesavina stvari dobila je ukus . Taj ukus sam mozda sad uspeo da docaram onom ko je procitao dovde,sta je to sto ce uskoro ,ako vec nije pocelo,da vas nervira u mom tekstu. Ukus misterije,sta to ovaj degenerik pise,ajde predji na poentu vise,sta okolisas.verujem da neko to misli. Ili mozda sad misli ,,some u prethodnoj recenici nisi stavio veliko slovo na pocetku recenice. 
Mada sam pomenuo da cu pisati haoticno ,pomenuo sam da cu servirati pricu kao sto je meni zivot servirao. I isto to ja sad cekam od njega,sve ovo sto vi sad mislite ,cekam i ja,Jer niti pise po nekom redu,niti postuje pravila,I drzi me u neizvesnosti,kao sto sam ja poceo ovaj tekst tako je i on,a jos nece da zavrsi,ja cekam a on i dalje filosofira,kao ja sad. I tu cu stati,pisacu kao i on,a on ceka sutra,sacekacu do sutra.
Savetovao sam da ne cita niko,ne mozete se ljutiti,takav je zivot i nosi sa svakim danom objasnjenje vec napisanog .

Biti iza maske

Biti iza maske je oduvek bilo u ljudskoj prirodi, samo vreme diktira iza koje cemo maske tačno biti i u kolikoj meri. Nekada si mogao da se kriješ iza maske vernika, borca za slobodu,ratnog heroja, intelektiualca i mnogih drugih. Danas je najbolje biti iza maske budale, jer je to društveno poželjno ponašanje. Biti iza maske budale i biti budala su dve razlićite stvari, a jasna linija koja odvaja ovu dvojicu je mera i cilj. (inteligencija je relativnog tipa). Biti budala će ti otvoriti mnoge puteve ako si stvarno budala, a biti iza maske budale je intelktualniji nivo. Tu možeš da imas čitav arsenal metoda, iza kojih se krije veliki broj lekcija .

Primera radi, ako glumiš mutavu budalu, svi misle dve stvari : da si mutav i da si naravno njihov -dakle budala. Idealno, jer ti tad slušaš i gledaš, skeniraš i procenjuješ ,uzimaš važne podatke okoline na osnovu kojih odlučuješ da li bi hteo da budeš tu ili ne, da li ima nekog vrednog za priču ili ne. Mat pozicija je u tome što nećeš da se zamaraš pričom i niko neće da ti  prilazi često jer si mutav. Još ako imate prirodnu blentavu facu, to je još bolje. Dakle uz masku mutave budale je stvarno zanimljivo  posebno ako si dovoljno jaka ličnost da te taj glas mutave budale ne pogađa. 

Možeš i da budeš iza maske aktivne komunikativne budale, samo uz tu masku moraš da melješ kao vodenica i da budeš spreman da lupaš kao lonče niz stepenice,a li to je malo veći stepen žrtve, a osnovni zadatak je znati što više tračeva, jer tako postaješ komunikativan. 

Davno smo mi prešli fazu gde je razgovor značio razmenjivati nešto pametno. Ako to radite onda ste se zeznuli dobro, jer tad više niste zanimljiva budala nego dosadna i tu maska nestaje kao head and shoulders nakon višestruke upotrebe .

Dakle pričati i samo pričati i na osnovu toga sakupiti vredne podatke uz rizik da vremenom možete postati maska, dakle budala. 

I mnoge druge maske budale, ima ih stvarno mnogo. E sad, susret dve osobe. Tu ima više varijacija, susret dve budale, susret dve osobe iza maske budale i ,, susret budale i osobe iza maske budale,, . 

Susret dve budale uglavnom se završi katastrofalno jer toliko jedni druge motivišu da dođe ili do tragedije, eksplozije ili destrukcije društva. Primera je mnogo da bi se mogli napišu tomovi a ne status.

Susret dve osobe iza maske budale je malo teži nivo jer se tu čeka ko će prvi da spusti masku. A uvek postoji rizik da te onaj drugi otkuca ili strah da iza maske budale stoji još veća budala koja je tolika budala da još i nosi masku na  svu svoju budalaštinu. Ali ako se sve završi dobro može da se izrodi drugarstvo ili na žalost svih budala još i dobro prijateljstvo. I to je zanimljiva tema i, može da se piše o njoj mnogo.

Susret budale i osobe iza maske budale je uglavnom kratak jer brzo se ovaj prvi oda, toliko brzo da ti i da si slep možeš iza maske  da otkriješ to, ali  sve to i  ujedno  zanimljivo iskustvo. 

Kao finiš ovog posta mogu da kažem da postoje, iako su retki, gotovo kao kafa bez peska,cimeta... itd. A to su dve osobe bez maske, onako normalne i dobre, takvi se nađu nekad, da li kao dečko i devojka, da li kao dva drugara ili kao drugarice to je nebitno, ali je toliko lepo i snažno da je vredno onog pakla kroz koji se prođe kada te ostali vide. Malo uz masku, malo kroz život bez maske treba proći. 

To je lepo iskustvo samo se trudite oko dve stvari : 

Ne idite dugo bez maske onako goli, i ne idite suviše dugo sa maskom, ostaćete ili osakaćeni ili  ćete postati budala. 

Važna je ravnoteža.